FILOZOFSKA OCENA
Colin Jordan
Dvadeset i jednu godinu nakon fizičkog poraza nacional-socijalističke Nemačke, kao rezultat njene herojske borbe protiv strojeva ljudi i mašina okrenutih protiv nje od strane boljševičko - demokratskog saveza, pojava ovog žurnala 1966. prikazuje preporod nacional-socijalizma, koji je odlika današnjice.
Da vera treba i dalje da živi i manifestuje se kao danas, iako je dvadeset i jednu godinu bila potčinjena najvećoj kampanji poricanja koja je ikad postojala, dokaz je njene konstantne opravdanosti, uticaja i vrednosti za budućnost. Preživela je plamen rata i svu žestinu kleveta, jer kada je u ratu prošlo najgore, a istrošivši sve adute, u konačnoj analizi nacional-socijalizam ostaje sinoniman sa čovekovom voljom za opstanak, instiktom za zdravlje i snagu, kao i željom za lepim u životu; i sve dok ta volja, instikt i želja postoje na ovoj zemlji, vera nacional-socijalizma će postajati neuništiva.
Iza svih pojedinosti, kao političkog instrumenta i osobenosti vremena i prostora, pravilno shvaćen, nacional-socijalizam nije ništa manje do usmerenje uma, dominantni impuls koji treba da živi u potpunosti, kroz razvoj potencijala i zadovoljenje potreba pojedinca, u uslovima prirodnog nadmetanja i selekcije, pomirenih u saradnji, u okviru organizovane zajednice naroda.
U ovome njegovi koreni dopiru do Platonove Grčke i njegovog poimanja prirodnog života sadržanog u najvišem stepenu spoznaje čovekove istinske prirode kroz unapređujuću snagu vlade unutar njegove prirodne zajednice.
On je odjek rimskog pojma o građanstvu odanom dužnosti: ideja da se dobar i plemenit život sadrži u stojičkoj službi državi. On oživljava krvna osećanja i osećaj zajednice nordiskih plemena u razdoblju rane Evrope: osećanje da je čovek u osnovi deo naroda i da su svi pipadnici naroda blisko povezani, sa recipročnim dužnostima i obavezama.
Na ovaj način nacional-socijalizam se vraća do starih, zdravih, organskih vrednosti života u revoltu protiv ceokupne strukture misli liberalizma i demokratije, gde vlada novac; njihovog preteranog individualizma; njihovog viđenja čoveka bez naroda, kao jedinice za razmenu u svetskoj populaciji; njihovog duhovnog opravdanja u unižavajućem hrišćanstvu, koje prihvata nezdravo "čovekoljublje", koje će uvek tolerisati veće zlo zarad izbegavanja manjeg; njihovih lažnih argumenata da su veštački izazvane i numerički određene želje mase svevažni kriterijumi.
Istorija je saga o socijalnom društvenom propadanju i obnovi. Nacional-socijalizam je lek obnove dvadesetog veka za veliku degenerisanost modernog vremene pod dezintegrišućom, jalovom misli i praksom koji su proistekli iz razaranja srednjevekovnog poretka stabilnosti rastućim snagame kapitalizma i industriske revolucije; procvetali pod liberalizmom osamnaestog i devetnaestog veka; došli do vrhunca u demokratiji devetnaestog i dvadesetog veka; i rezultovaće svetskim trijumfom komunizma na kraju dvadesetog veka ukoliko nacional-socijalizam ne dođe na vlast na vreme u dovoljnom delu sveta.
Nacional-socijalizam je dakle, mnogo više od prolaznog političkog nacrta. To je istorijska težnja ponovnom rođenju: renesansa našeg doba, pokret koji je duhom i ciljem revolucionaran, koji ne traži kompromis sa sadašnjim poretkom, njegovim kobnim običajima i lažnim vrednostima, već njihovu potpunu zamenu.
Kao takav on je svetski i životni. Svetski, jer u osnovi, on je univerzalno opravdan i nužan, uslovljen samo činjenicom da proizilazi od Arijevaca i da je po tradiciji arijevski, uzdiže i zavisi od kvaliteta koji se kod arijevskih naroda nalaze jednaki savršenstvu.
On je životni jer nije jedan aspekt života, nego celokupan život viđen s jednog aspekta. On je stanje uma koje se izražava uzimajući u obzir stvarno sve i bilo šta. Nacional-socijalizam nepopustljivo stoji protiv bilo kakve pojave bolesnog, ružnog i degeneracije u kulturnoj i duhovnoj sveri, ništa manje nego u političkoj i ekonomskoj. On u stvari uspostavlja način života.
^ovek ne naziva sebe nacional-socijalistom prosto kao oznakom koja potvrđuje njegov intelekt. Rođen je sa sklonošću ka nacional-socijalizmu, njegov um žudi za razboritošću i ispunjenju zdravog modela života, i ne samo da razmišlja i oseća, već se i ponaša kao nacional-socijalisata, on je stvarno i potpuno takav.
Potpun u oblasti mišljenja nacional-socijalizam postaje filozofija i vera. On procenjuje dobro i loše, pravo i pogrešno, kao nešto što doprinosi ili škodi narodu; čoveka vidi kao pripadnika naroda i umesto sentimentalne slabosti demokratskog uma prihvata da cilj opravdava sredstva pod uslovom da sredstva ne protivreče cilju. @ivotu daje smisao i svrhu kosmičkih dimenzija, kao lično ispunjenje unutar kontinuiteta i razvoja naroda, između razvitka u materici po krvnoj liniji naroda i metamorfoze groba sa fizičkom preraspodelom svemiru.
Osnovni kriterijum i primarna vrednost nacional-socijalizma iz kojeg sve ostalo izvire je, kao što Adolf Hitler jasno stavlja do znanja u "Mein Kampf"-u, njegov koncept naroda gledanog kao čovekova osnovna sredina i zaista, proširenje njegove ličnosti.
Značenje naroda je prvenstveno rasna zajednica. To je etničko uvećanje porodice. ^ovek nije sam sebi dovoljan i sam ne predstavlja kraj kao što tvrde mudraci liberalizma i demokratije. On pripada svom narodu. Njegov život kao deo naroda je prožet životom celine i ne samo sadašnje, nego prošle i buduće, jer dok ljudi dolaze i odlaze narod nastavlja da živi i večno obezbeđuje pripadnicima istog da vrše svoju dužnost (prema njemu). Identifikujući se sa svojim narodom čovek produžava svoj život kroz mnoštvo svojih predaka i svojih potomaka i tako stiče besmrtnost.
Narod postoji u manjim i većim formama koje se rangiraju od porodice do klana, preko plemene ili regionalne zajednice do Nacije i posle toga Rase. U novije vreme koncepcija naroda je u prevelikoj meri poistovećena sa nacijama savremenih država. Osećanje srodnosti i zajednice, koje se od plemena i malih kraljevstava pravilno proširilo do savremene nacije - države se previše koncentrisalo na ovom nivou. Niže i manje, ali jednako važne zajednice unutar nacije - države su razbijene i lišene životne snage dok je širenje svesti o narodu sa nivoa nacije - države do cele Rase prekinuto. Ipak da bi osećanje narodnosti bilo snažno mora da od samog korena prolazi kroz lokalne i provincijske zajednice, do polja Rase, jer potpuna sigurnost i prosperitet pojedinačnih delova se nalaze samo u celini.
Danas i u budućnosti, nacional-socijalizam mora da obuhvati ovo širenje osećanja srodnosti i zajednice van granica savremene nacije-države i konvencionalnog nacionalizma da bi nacija-država postala posrednik u strukturi naroda, a njen nacionalizam i rasonalizam potpuno potčinjeni nacionalizmu cele Rase.
Nacional-socijalističko verovanje u narod kao osnovnu vrednost i celokupan izgled dovode do razmišljanja po krvnoj vezi u svim pitanjima.
Ovo neizbežno rađa definiciju građanstva kao pitanja Rase; samo oni koji su pripadnici naroda pripadaju naciji i samo pripadnici nacije mogu biti građani države - da parafraziramo četvrtu od Dvadeset i pet tačaka NSDAP Adolfa Hitlera. Takođe rađa ubeđenje da je neophodno ne samo očuvati rasni karakter naroda, nego i eugeničkim merama poboljšati kvalitet samog naroda. To je revolucionarna tvrdnja nacional-socijalizma da put pravog napretka leži u odgajanju boljih ljudskih bića.
Pošto su svi građani iste Rase, ujedinjuje ih transcendentna veza srodnosti kao krvnu braću iznad svih sekcionalnih i klasnih razlika i ličnih odlika. Nacionalno jedinstvo, na primer, kohezija i korporativni život umesto klasne borbe levih i desnih, je jedan od velikih sporednih principa nacional-scijalizma. Sva zanimanja i poslovi, sve vrste ljudi i sva polja aktivnosti moraju biti spojena u korporativni život zajednice.
Socijalno osećanje mora pronaći praktičan izraz, i za uzvrat biti stimulisano iskrenom i dubokom brigom za socijalnu i ekonomsku pravdu. Svest o srodnosti i staranje za kolektivno dobro naroda zahtevaju da svaki građanin ima podjednaku priliku da razvija i upotrebljava svoj talenat i da se uzdigne shodno svojim zaslugama; da svaki građanin mora primiti poštenu naknadu za svoju službu zajednici i da čak i najprostiji radnik dobije osiguranje životnih potreba.
Tako stižemo i da socijalnog elementa u nacional-socijalizmu. To nije marksistički socijalizam gde su u vlasništvu države sva sredstva proizvodnje i distribucije i koji je ekonomska nad-vlada mravinjaka, nepoželjan kao i grabljivi individualizam kapitalističkog sistema koji je ekonomska pod-vlada ili anarhija džungle. Umesto toga ovo je narodni socijalizam ili regulisanje privatnih preduzeća radi pravilne podele njihovih plodova pod istim uslovima. Ekonomske nepravde i društveno zlo kapitalizma su odgajili marksizam i njihovu kobnu formu javnog kontrolisanja ekonomije, a alternativa ovome leži u nacional-socijalizmu.
Narodni ideal koji sobom provlači odbranu Rase, jedinstvo Nacije i dobrobit Naroda, rađa nacional-socijalistički princip vođstva i elitu u službi ovim ciljevima. Njegova koncepcija prirodnog poretka ne određuje samo da su ljudi rođeni u narodu za život u narodu već i da poseduju nasledne razlike u kapacitetu kojim služe zajednici.
Prema tome za maksimalno dobro svih, superiorni predvode inferiorne. Moraju se izabrati prirodne vođe, ustanovljene kao hijerarhijska elita pod vrhovnim vođom, i ovlastiti da izvršavaju svoje funkcije.
Za razliku od liberalizma, nacional-socijalizam ne gleda na moć države da narećuje kao na nešto u osnovi represivno, nego kao na veliku, korisnu silu voćenja i arbitraže, ohrabrenja i zaštite. On podržava izreku "Svi za Narod i Narod za sve!" On odobrava sva potrebna sredstva, u bilo kojim poljima, da osigura da su svi i sve u zajednici u harmoniji sa ovim.
Nacional-socijalističku vladu vidi kao predstavu volje naroda, zamišljenu ne kao prolaznu ćud neke demokratske rulje, već kao više pravo zajednice, viđeno u istorijskoj perspektivi kao stalnost (kontinuitet) svrhe, obuhvatajući ne samo opšte dobro sadašnjice, već i nasleđe prošlosti i potrebe budućnosti.
http://nazi-lauck-nsdapao.com/srp04.htm
Colin Jordan
Dvadeset i jednu godinu nakon fizičkog poraza nacional-socijalističke Nemačke, kao rezultat njene herojske borbe protiv strojeva ljudi i mašina okrenutih protiv nje od strane boljševičko - demokratskog saveza, pojava ovog žurnala 1966. prikazuje preporod nacional-socijalizma, koji je odlika današnjice.
Da vera treba i dalje da živi i manifestuje se kao danas, iako je dvadeset i jednu godinu bila potčinjena najvećoj kampanji poricanja koja je ikad postojala, dokaz je njene konstantne opravdanosti, uticaja i vrednosti za budućnost. Preživela je plamen rata i svu žestinu kleveta, jer kada je u ratu prošlo najgore, a istrošivši sve adute, u konačnoj analizi nacional-socijalizam ostaje sinoniman sa čovekovom voljom za opstanak, instiktom za zdravlje i snagu, kao i željom za lepim u životu; i sve dok ta volja, instikt i želja postoje na ovoj zemlji, vera nacional-socijalizma će postajati neuništiva.
Iza svih pojedinosti, kao političkog instrumenta i osobenosti vremena i prostora, pravilno shvaćen, nacional-socijalizam nije ništa manje do usmerenje uma, dominantni impuls koji treba da živi u potpunosti, kroz razvoj potencijala i zadovoljenje potreba pojedinca, u uslovima prirodnog nadmetanja i selekcije, pomirenih u saradnji, u okviru organizovane zajednice naroda.
U ovome njegovi koreni dopiru do Platonove Grčke i njegovog poimanja prirodnog života sadržanog u najvišem stepenu spoznaje čovekove istinske prirode kroz unapređujuću snagu vlade unutar njegove prirodne zajednice.
On je odjek rimskog pojma o građanstvu odanom dužnosti: ideja da se dobar i plemenit život sadrži u stojičkoj službi državi. On oživljava krvna osećanja i osećaj zajednice nordiskih plemena u razdoblju rane Evrope: osećanje da je čovek u osnovi deo naroda i da su svi pipadnici naroda blisko povezani, sa recipročnim dužnostima i obavezama.
Na ovaj način nacional-socijalizam se vraća do starih, zdravih, organskih vrednosti života u revoltu protiv ceokupne strukture misli liberalizma i demokratije, gde vlada novac; njihovog preteranog individualizma; njihovog viđenja čoveka bez naroda, kao jedinice za razmenu u svetskoj populaciji; njihovog duhovnog opravdanja u unižavajućem hrišćanstvu, koje prihvata nezdravo "čovekoljublje", koje će uvek tolerisati veće zlo zarad izbegavanja manjeg; njihovih lažnih argumenata da su veštački izazvane i numerički određene želje mase svevažni kriterijumi.
Istorija je saga o socijalnom društvenom propadanju i obnovi. Nacional-socijalizam je lek obnove dvadesetog veka za veliku degenerisanost modernog vremene pod dezintegrišućom, jalovom misli i praksom koji su proistekli iz razaranja srednjevekovnog poretka stabilnosti rastućim snagame kapitalizma i industriske revolucije; procvetali pod liberalizmom osamnaestog i devetnaestog veka; došli do vrhunca u demokratiji devetnaestog i dvadesetog veka; i rezultovaće svetskim trijumfom komunizma na kraju dvadesetog veka ukoliko nacional-socijalizam ne dođe na vlast na vreme u dovoljnom delu sveta.
Nacional-socijalizam je dakle, mnogo više od prolaznog političkog nacrta. To je istorijska težnja ponovnom rođenju: renesansa našeg doba, pokret koji je duhom i ciljem revolucionaran, koji ne traži kompromis sa sadašnjim poretkom, njegovim kobnim običajima i lažnim vrednostima, već njihovu potpunu zamenu.
Kao takav on je svetski i životni. Svetski, jer u osnovi, on je univerzalno opravdan i nužan, uslovljen samo činjenicom da proizilazi od Arijevaca i da je po tradiciji arijevski, uzdiže i zavisi od kvaliteta koji se kod arijevskih naroda nalaze jednaki savršenstvu.
On je životni jer nije jedan aspekt života, nego celokupan život viđen s jednog aspekta. On je stanje uma koje se izražava uzimajući u obzir stvarno sve i bilo šta. Nacional-socijalizam nepopustljivo stoji protiv bilo kakve pojave bolesnog, ružnog i degeneracije u kulturnoj i duhovnoj sveri, ništa manje nego u političkoj i ekonomskoj. On u stvari uspostavlja način života.
^ovek ne naziva sebe nacional-socijalistom prosto kao oznakom koja potvrđuje njegov intelekt. Rođen je sa sklonošću ka nacional-socijalizmu, njegov um žudi za razboritošću i ispunjenju zdravog modela života, i ne samo da razmišlja i oseća, već se i ponaša kao nacional-socijalisata, on je stvarno i potpuno takav.
Potpun u oblasti mišljenja nacional-socijalizam postaje filozofija i vera. On procenjuje dobro i loše, pravo i pogrešno, kao nešto što doprinosi ili škodi narodu; čoveka vidi kao pripadnika naroda i umesto sentimentalne slabosti demokratskog uma prihvata da cilj opravdava sredstva pod uslovom da sredstva ne protivreče cilju. @ivotu daje smisao i svrhu kosmičkih dimenzija, kao lično ispunjenje unutar kontinuiteta i razvoja naroda, između razvitka u materici po krvnoj liniji naroda i metamorfoze groba sa fizičkom preraspodelom svemiru.
Osnovni kriterijum i primarna vrednost nacional-socijalizma iz kojeg sve ostalo izvire je, kao što Adolf Hitler jasno stavlja do znanja u "Mein Kampf"-u, njegov koncept naroda gledanog kao čovekova osnovna sredina i zaista, proširenje njegove ličnosti.
Značenje naroda je prvenstveno rasna zajednica. To je etničko uvećanje porodice. ^ovek nije sam sebi dovoljan i sam ne predstavlja kraj kao što tvrde mudraci liberalizma i demokratije. On pripada svom narodu. Njegov život kao deo naroda je prožet životom celine i ne samo sadašnje, nego prošle i buduće, jer dok ljudi dolaze i odlaze narod nastavlja da živi i večno obezbeđuje pripadnicima istog da vrše svoju dužnost (prema njemu). Identifikujući se sa svojim narodom čovek produžava svoj život kroz mnoštvo svojih predaka i svojih potomaka i tako stiče besmrtnost.
Narod postoji u manjim i većim formama koje se rangiraju od porodice do klana, preko plemene ili regionalne zajednice do Nacije i posle toga Rase. U novije vreme koncepcija naroda je u prevelikoj meri poistovećena sa nacijama savremenih država. Osećanje srodnosti i zajednice, koje se od plemena i malih kraljevstava pravilno proširilo do savremene nacije - države se previše koncentrisalo na ovom nivou. Niže i manje, ali jednako važne zajednice unutar nacije - države su razbijene i lišene životne snage dok je širenje svesti o narodu sa nivoa nacije - države do cele Rase prekinuto. Ipak da bi osećanje narodnosti bilo snažno mora da od samog korena prolazi kroz lokalne i provincijske zajednice, do polja Rase, jer potpuna sigurnost i prosperitet pojedinačnih delova se nalaze samo u celini.
Danas i u budućnosti, nacional-socijalizam mora da obuhvati ovo širenje osećanja srodnosti i zajednice van granica savremene nacije-države i konvencionalnog nacionalizma da bi nacija-država postala posrednik u strukturi naroda, a njen nacionalizam i rasonalizam potpuno potčinjeni nacionalizmu cele Rase.
Nacional-socijalističko verovanje u narod kao osnovnu vrednost i celokupan izgled dovode do razmišljanja po krvnoj vezi u svim pitanjima.
Ovo neizbežno rađa definiciju građanstva kao pitanja Rase; samo oni koji su pripadnici naroda pripadaju naciji i samo pripadnici nacije mogu biti građani države - da parafraziramo četvrtu od Dvadeset i pet tačaka NSDAP Adolfa Hitlera. Takođe rađa ubeđenje da je neophodno ne samo očuvati rasni karakter naroda, nego i eugeničkim merama poboljšati kvalitet samog naroda. To je revolucionarna tvrdnja nacional-socijalizma da put pravog napretka leži u odgajanju boljih ljudskih bića.
Pošto su svi građani iste Rase, ujedinjuje ih transcendentna veza srodnosti kao krvnu braću iznad svih sekcionalnih i klasnih razlika i ličnih odlika. Nacionalno jedinstvo, na primer, kohezija i korporativni život umesto klasne borbe levih i desnih, je jedan od velikih sporednih principa nacional-scijalizma. Sva zanimanja i poslovi, sve vrste ljudi i sva polja aktivnosti moraju biti spojena u korporativni život zajednice.
Socijalno osećanje mora pronaći praktičan izraz, i za uzvrat biti stimulisano iskrenom i dubokom brigom za socijalnu i ekonomsku pravdu. Svest o srodnosti i staranje za kolektivno dobro naroda zahtevaju da svaki građanin ima podjednaku priliku da razvija i upotrebljava svoj talenat i da se uzdigne shodno svojim zaslugama; da svaki građanin mora primiti poštenu naknadu za svoju službu zajednici i da čak i najprostiji radnik dobije osiguranje životnih potreba.
Tako stižemo i da socijalnog elementa u nacional-socijalizmu. To nije marksistički socijalizam gde su u vlasništvu države sva sredstva proizvodnje i distribucije i koji je ekonomska nad-vlada mravinjaka, nepoželjan kao i grabljivi individualizam kapitalističkog sistema koji je ekonomska pod-vlada ili anarhija džungle. Umesto toga ovo je narodni socijalizam ili regulisanje privatnih preduzeća radi pravilne podele njihovih plodova pod istim uslovima. Ekonomske nepravde i društveno zlo kapitalizma su odgajili marksizam i njihovu kobnu formu javnog kontrolisanja ekonomije, a alternativa ovome leži u nacional-socijalizmu.
Narodni ideal koji sobom provlači odbranu Rase, jedinstvo Nacije i dobrobit Naroda, rađa nacional-socijalistički princip vođstva i elitu u službi ovim ciljevima. Njegova koncepcija prirodnog poretka ne određuje samo da su ljudi rođeni u narodu za život u narodu već i da poseduju nasledne razlike u kapacitetu kojim služe zajednici.
Prema tome za maksimalno dobro svih, superiorni predvode inferiorne. Moraju se izabrati prirodne vođe, ustanovljene kao hijerarhijska elita pod vrhovnim vođom, i ovlastiti da izvršavaju svoje funkcije.
Za razliku od liberalizma, nacional-socijalizam ne gleda na moć države da narećuje kao na nešto u osnovi represivno, nego kao na veliku, korisnu silu voćenja i arbitraže, ohrabrenja i zaštite. On podržava izreku "Svi za Narod i Narod za sve!" On odobrava sva potrebna sredstva, u bilo kojim poljima, da osigura da su svi i sve u zajednici u harmoniji sa ovim.
Nacional-socijalističku vladu vidi kao predstavu volje naroda, zamišljenu ne kao prolaznu ćud neke demokratske rulje, već kao više pravo zajednice, viđeno u istorijskoj perspektivi kao stalnost (kontinuitet) svrhe, obuhvatajući ne samo opšte dobro sadašnjice, već i nasleđe prošlosti i potrebe budućnosti.
http://nazi-lauck-nsdapao.com/srp04.htm
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.